Догађаји

Трећег дана Васкрса, у уторак 26. априла 2022. године, са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ марчански Г. Сава, викар Патријарха српског, служио је свету архијерејску Литургију у цркви Светог Јована Владимира у београдском насељу Медаковић. Епископу Сави саслуживало је братство храма уз молитвено учешће верног народа.Након прочитаног Светог Јеванђеља Преосвећени Епископ се верном народу обратио архипастирском беседом у којој је на почетку објашњавајући данашње Јеванђеље рекао да је сам догађај Васкрсења Христовог био несхватљив не само за обичане грађане, него ни апостоли нису разумели како Васкрсну онај кога су сахранили. Догађај Васкрсења је и у најужем кругу Христових ученика уносио сумњу, неверицу, неповерење, можда чак и страх.Епископ Сава је рекао да је Господ својим ученицима оставио у наслеђе да сваки пут кад се сабирају у Његово има чине онако како је Он учинио на Тајној вечери. Место препознавања и сусрета са Господом јесте управо света евхаристија, то нам показује догађај са апостолима Луком и Клеопом, да они јесу били са Господом и да су га препознали тек у оном моменту кад су преломили хлеб, када су се причестили од истога хлеба. Ово нам говори да је Господ увек и свагда наш сапутник, сапутник у нашем животу и да веома често баш као и ова двојица апостола ни нама није јасно или га не препознајемо, не примећујемо или су нам животне околности такве да не желимо да га приметимо јер је нашој савести лакше ако мислимо да нас Господ не види, наводи Епископ Сава и додаје…

Васкрс – хришћанска Пасха (грч: Χριστιανικό Πάσχα) – највећи хришћански празник, дан који Црква слави као централни догађај Христове победе над смрћу. Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ хришћанства: „А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна је и вера наша“ (1 Кор 15,14), тј. сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког хришћанина, ниче из тог најважнијег Христовог дела. На истини да је Христос Васкрсао заснива се и нада хришћана у сопствено васкрсење: „јер као што у Адаму сви умиру, тако ћe и у Христу сви оживети“ (1 Кор 15,22).Дакле, Васкрс је врхунац хришћанске црквене године, празник над празницима, јер на тај велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Светог Јована Крститеља. Васкрс се зове и Пасха, по угледу на старозаветни празник који су Јевреји светковали у пролеће, у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства. У том смислу, Васкрс је хришћанска Пасха која означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вечни небески живот.Пошто је Христово Васкрсење било у недељу, тога дана ћe се хришћани сећати и славити своје ослобођење од греха и смрти. Тога дана је новозаветни празник Васкрс, а на тај дан Црква пева: „Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему.“Васкрс је покретан празник, који се увек везује само за дан недељни, и може пасти у размаку од 35 дана, од 22. марта до 25. априла. Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а црквене…

У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.Литургију Светог Василија Великог у нашем храму служио је протојереј-ставрофор Ристо перић, а саслуживали су му ђакони Мирослав Митровић и Милојко Топаловић. Велики број парохијана и верног народа узело је учешће у Светој Литургији.

Царски часови На Велики петак Црква је све моменте свештених догађаја спасења света означила богослужењем. Време хватања Спаситеља у Гетсиманском врту и осуду Његову од архијереја и старешина на страдање и смрт – богослужењем јутрења, време вођења Спаситеља на суд ка Пилату – богослужењем првог часа, време осуде Господа на суду код Пилата – богуслужењем трећег часа, време крсних страдања Христа – шестим часом, а скидање тела Христовог са крста – вечерњом (на вечерњу износи се плаштаница на средину храма, ради поклоњења мртвом Господу, на њој представљеном). Часови на Велики петак свршавају се овим редом: први, трећи, шести, девети и зову се царски часови – јер су византијски цареви увек присуствовали на овим часовима у цркви, а после њих је бивало многољетије царевима.Царске часове служио је протојереј-ставрофор Ристо Перић, а саслуживао му је ђакон Мирослав Митровић. Вечерња служба са изношењм плаштанице Вечерњу службу са изношењем плаштанице са почетком у 17:00ч служио је протојереј-ставрофор Ристо Перић, а саслуживало му је братство храма. Јутрење са статијама Јутрење са статијама и опходом у нашем храму служило је братство храма са почетком у 21:00ч, уз присуство великог броја благочестивог народа. Беседу о Христовом страдању произнео је протојереј-ставрофор Ристо Перић.

Страсна Јевађеља (грчки: Δώδεκα Ευαγγελίων – Дванаест Јеванђеља) – Ова јеванђеља излажу садржину страдања Христових – зато се и зову страсна; у питању су Христове страсти, то јест страдања. Има 12 страсних Јеванђеља према броју сати ноћи. Одломци ο Христовом страдању узети из сва четири Јеванђеља и распоређени за читање, а између одломака иду антифони – песме које за овај празник имају велику садржајну сличност с текстовима Јеванђеља. Читају се на јутрењу Великог петка, и она, заједно са антифонима који се певају, треба да верне мотивишу да целу ноћ проведу у молитви – како би се усличили Апостолима, који су са својим Учитељем провели ноћ у Гетсиманском врту. Припев који претходи и следи читању Јеванђеља, није редован, него посебан и садржајно је сагласан и дану и текстовима ο страдању Христовом; он гласи: “Слава дуготрпљењу Твоме, Господе”. Њихов избор и употреба за овај дан потиче из раних векова. Свети Јован Златоусти говори ο њима као одређеном појму и пракси за Велики петак, односно Велики четвртак навече.