Догађаји

Усековање је назив празника који означава крај земаљског живота Светог Јована Претече и Крститеља Господњег. Тог дана Светом Јовану је одсечена глава ни због чега другог већ због искрености. Наиме, рекао је цару Ироду: „Не можеш ти имати жену брата свога“ (Мк.6,18), јер се Ирод био оженио Иродијадом, женом свог брата Филипа који је још увек био жив. Да ствар буде гора, Иродијада је била кћи Иродовог полубрата Аристовула, што значи да му је била братаница. Ово његово родоскрнављење је изазвало велико негодовање, саблазан, осуду и немир у народу али нико није смео било шта да каже, сви су се бојали за свој живот. Међутим, Свети Јован не бојећи се икога, јавно је осудио овај Иродов поступак, јер је Ирод, као владар, био јавна личност, односно неко ко служи као узор свима који су тада живели у Галилеји којом је владао. Због ове искрености навукао је гнев Иродијадин на себе и био је утамничен. Иродијада, бесна на Светог Јована што је јавно упро прст у њу и изнео њен грех пред свима, тражила је повод и начин да га убије. На крају је то и успела. Повест о томе како је Свети Јован убијен је свакако свима позната, али једна од порука овог догађаја се често занемарује. Искреност се најчешће не прашта. Тако је било и тако ће вероватно бити до краја света. Ирод и Иродијада су сигурно о себи мислили све најлепше, и без обзира на старшан грех родоскрнављења у којем су живели, нико није смео да их увери…

Данас 28. августа, наша Света Црква прославља велики празник Успење Пресвете Мајке Божје.Свету Литургију  у нашем храму служио је протонамесник Игор Лукић, а саслуживали су му је протођакон Томислав Милановић и ђакон Мирослав Митровић. Отац Игор је произнео дивну беседу о самоме празнику, а затим је велики број парохијана приступио Светој Тајни Причешћа. Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу: поштуј оца свога и матер своју, показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама Он се сети Матере Своје и показујући на апостола Јована рече јој: жено, ето ти сина! Потом рече Јовану: ето ти матере! И тако збринувши Своју Мајку Он издахну. Јован имаше дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу она много помагаше апостолима Сина свога. У главноме све време до смрти провела је она у Јерусалиму обилазећи честоона места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често походила Голготу, Витлејем и гору Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње се њена посета св. Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета св. Лазару четвородневном, епископу Кипарском, посета Св. Гори коју је она благословила, и бављење у Ефесу са св. Јованом за време великог гоњења хришћана у Јерусалиму. У својој старости она се често молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из овога света. Једном приликом…

Данас 19.августа, наша Света Црква прославља празник када се Господ Христос на гори Тавору преобразио пред својим ученицима и тако њима показао славу своју.Свету Литургију и освећење рода виноградскога у нашем храму служио је протонамесник Милан Марић, а саслуживали су ђакони Мирослав Митровић и Милојко Топаловић.”Једнога дана, треће године Своје проповеди на земљи, Исус поведе апостоле Петра, Јакова и Јована и изађе с њима на гору Тавор да се моли Богу. Док се молио, Његово се лице измени и засија као сунце, а хаљине Његове постадоше сјајне и беле као снег. Тако се Он преобрази пред њима и показа део Своје божанске славе. Поред Христа указаше се Мојсије и Илија и разговараху с Њим о смрти која Га чека у Јерусалиму. Затим се спусти један сјајан облак и заклони их, “и гле, глас из облака говораше: ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи; њега слушајте.” (Мт. 17;5). Кад апостоли чуше глас Божји, уплашише се и падоше лицем на земљу. Исус им приђе, додирну их и рече:”устаните и не бојте се!” (Мт. 17;7) Кад подигоше очи, облака више није било. Видеше самога Исуса који је опет имао Свој обичан изглед. И сиђоше с горе. На гори Тавору, као и на реци Јордану три године раније, Бог Отац потврђује да је Исус Син Божји. Такође појављивање двојице старозаветних пророка, Мојсија и Илије, као Исусових слугу, разбија јеврејску заблуду да је Исус неки од пророка (Илија, Јеремија,…), већ се Он овим представља као Цар над пророцима. Овим је Господ хтео…

У Осму недељу по Духовима, 07. августа 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, началствoвао је на светом евхаристијском сабрању у нашем храму. Епископу Сави саслуживало је свештенство овог храма, протојереј-ставрофор Ристо Перић, протонамесник Милан Марић, јереј Ђорђе Љубинковић и ђакони Мирослав Митровић и Никола Костић, у молитвеном присуству многобројног верног народа.Говорећи о прочитаном делу из јеванђелског зачала Епископ Сава је рекао да је ово један од богатијих одељака из Светог Јеванђеља кроз који нам Господ говори не само да је Он давалац живота и хлеба овоземаљског, али и хлеба духовног, односно духовне хране и духовног пића, него да ако верујемо у Њега жели да нам каже да морамо бити сигурни и морамо имати поверења. Јер, уколико немамо поверења у Бога онда вера наша бива површна и ни сами нисмо сигурни да ли је тај Бог кога следимо Бог и да ли је онај циљ коме смо се упутили, а то је живот у Царству Небеском и живот у вечној заједници са Њим сигуран, да ли је реалан, да ли заиста са ове стране постоји тај циљ коме тежимо?Христос нас уверава управо у то, да је Он пут, истина и живот, извор нашег постојања, извор из кога истиче река нашега живота, али и ушће у које се наш живот улива. Због тога не треба да будемо несигурни него да верујемо у Бога и верујући у Њега и имајући поверење у Њега да будемо сигурни да нам ништа неће недостајати не само на…

Овај великомученик и угодник Божији, цар Лазар родио се 1329 године у граду Прилепу. Још као дете био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери и побожности. И као такав од Бога доби многе дарове, које умножи, те тако даровит привуче на себе пажњу царева и би узет на двор цара Душана, где постаде славан и уважаван од свих због своје честитости, витештва и побожности. Ожени се царевом рођаком, Милицом, кћерком кнеза Вратка, која је била од лозе Немањића. Године 1353, би му дато достојанство кнеза.Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој. Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство (анатему), што би и учињено. Борио се овај угодник Божији против Турске најезде и у сукобу, који се одиграо 15 јуна (28. јуна по новом календару) 1389. године против Турског цара Мурата би посечен. Тело му је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници (код Ћуприје), а затим пренето у Раваницу (Сремску), одакле је 1942 године пренето у Саборну Цркву у Београду. Сада се његове свете и чудотворне мошти налазе у манастиру Раваница код Ћуприје, где се дешавају многа чудеса и исцељења болесних и убогих. Свима онима који му се са искреном молитвом обрате он помаже.За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире.С…