Догађаји

У Осму недељу по Духовима, 07. августа 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, началствoвао је на светом евхаристијском сабрању у нашем храму. Епископу Сави саслуживало је свештенство овог храма, протојереј-ставрофор Ристо Перић, протонамесник Милан Марић, јереј Ђорђе Љубинковић и ђакони Мирослав Митровић и Никола Костић, у молитвеном присуству многобројног верног народа.Говорећи о прочитаном делу из јеванђелског зачала Епископ Сава је рекао да је ово један од богатијих одељака из Светог Јеванђеља кроз који нам Господ говори не само да је Он давалац живота и хлеба овоземаљског, али и хлеба духовног, односно духовне хране и духовног пића, него да ако верујемо у Њега жели да нам каже да морамо бити сигурни и морамо имати поверења. Јер, уколико немамо поверења у Бога онда вера наша бива површна и ни сами нисмо сигурни да ли је тај Бог кога следимо Бог и да ли је онај циљ коме смо се упутили, а то је живот у Царству Небеском и живот у вечној заједници са Њим сигуран, да ли је реалан, да ли заиста са ове стране постоји тај циљ коме тежимо?Христос нас уверава управо у то, да је Он пут, истина и живот, извор нашег постојања, извор из кога истиче река нашега живота, али и ушће у које се наш живот улива. Због тога не треба да будемо несигурни него да верујемо у Бога и верујући у Њега и имајући поверење у Њега да будемо сигурни да нам ништа неће недостајати не само на…

Овај великомученик и угодник Божији, цар Лазар родио се 1329 године у граду Прилепу. Још као дете био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери и побожности. И као такав од Бога доби многе дарове, које умножи, те тако даровит привуче на себе пажњу царева и би узет на двор цара Душана, где постаде славан и уважаван од свих због своје честитости, витештва и побожности. Ожени се царевом рођаком, Милицом, кћерком кнеза Вратка, која је била од лозе Немањића. Године 1353, би му дато достојанство кнеза.Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој. Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство (анатему), што би и учињено. Борио се овај угодник Божији против Турске најезде и у сукобу, који се одиграо 15 јуна (28. јуна по новом календару) 1389. године против Турског цара Мурата би посечен. Тело му је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници (код Ћуприје), а затим пренето у Раваницу (Сремску), одакле је 1942 године пренето у Саборну Цркву у Београду. Сада се његове свете и чудотворне мошти налазе у манастиру Раваница код Ћуприје, где се дешавају многа чудеса и исцељења болесних и убогих. Свима онима који му се са искреном молитвом обрате он помаже.За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире.С…

После Христовог вазнесења ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи. Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено Матијом. На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се. Овај дан се сматра даном рођења Цркве Христове. Како су на празник Педесетнице Јевреји, значи и апостоли у ону Педесетницу, украшавали своје куће грањем, цвећем и травом подсећајући се на време кад су после ропства лутали са Мојсијем по пустињи и живели у колибама од грања и лишћа, и данас се на празник Силаска Светог Духа на апостоле православне цркве испуњавају травом и цвећем од кога се плету венчићи.Свету Литургију у нашем храму служио је протојереј-ставрофор Ристо Перић, а саслуживао му је ђакон Милојко Топаловић.

Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије началствовао је на Светој Архијерејској Литургији поводом храмовне славе Светог Јована Владимора у београдском насељу Медаковић. Његовој Светости саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ хвостански и изабрани западноевропски г. Јустин, Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, изабрани Епископ јегарски архимандрит Нектарије, архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије, као и свештенство архиепископије београдско-карловачке.У својој беседи Патријарх Порфирије је указао на јеванђељски закон Христов и заповести Његове, које су најједноставније формуле и формулације, блиске дубини срца свакога човека. ,,Није ту потребна никаква специјална филозофија, објашњавања и мудрости од овога света, него је потребно како каже апостол Павле да духовно духовним тумачимо”, закључио је Патријарх Порфирије.,,Бити истински сведок речи Христове, значи говорити Христом, говорити Његовим речима” истакао је Патријарх на више места у својој беседи.Преображавати себе у Христу значи отварати своју душу за благодат Божију, осећати увек дубинско смирење, бескрајњу љубав према сваком човеку, рекао је на крају поучног слова Патријарх Порфирије.На крају Свете Литургије учињен је литијски опход око храма, а потом су освештани славски дарови и преломљен славски колач, а домаћини овогодишње славе били су г.Милорад и г.Њемања Пуцаревић са породицом.

Пошто је распет на Крст и сахрањен у гробници, након три дана Господ наш, Исус Христос васкрсну из мртвих и јави се својим ученицима, једанаесторици светих апостола. Са њима је провео 40 дана овде на земљи поучавајући их како да шире Његову веру и хришћанско учење.Када прође тих 40 дана, повео их је све са собом на Маслинску Гору и рекао им је: “Тако је писано, тако је требало бити, да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима, а ви сте сведоци свему томе. Јер је Јован крстио водом, а ви ћете крштавати Духом Светим, не дуго после ових дана. И гле, ја ћу послати обећање Оца Својега на Вас, а Ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у Силу са висине””Овим речима Он заврши разговор са њима, благосиља их и поче да се уздиже на небо, а њих остави да сачекају силазак Духа Светога. Апостоли су стајали и немо гледали за Њим, док није сасвим ишчезао. Утом им се обратише Анђели Божји са речима: “Што стојите и гледате? Како сте видели да Господ одлази на небо, тако ће Он опет доћи да суди живима и мртвима и онда царству Његовом неће бити краја”.У знак сећања на овај догађај наша Црква слави СПАСОВДАН, тј. Дан Спаса нашег, Господа Исуса Христа.Свету Литургију у нашем храму служио је јереј Ђорђе Љубинковић, а саслуживао му ђакон Милојко Топаловић.