Догађаји

Данас 6.маја, наша Света Црква прославља празник посвећен Св.великомученику Георгију, једног од светитеља кога наш Српски народ слави у великом броју као Крсну славу.Свету Литрургију у нашем храму служио је протонамесник Милан Марић, а саслуживали су му ђакони Мирослав Митровић и Милојко Топаловић.Свети Ђорђе је рођен у богатој и честитој хришћанској породици, крајем трећег века нове ере. Живели су у Кападокији, све док отац светог Ђорђа није пострадао за Христа. Ђорђе је био сасвим мали кад је остао без оца. Да би избегла прогоне хришћана, његова мајка се преселила у Палестину, одакле је била родом. Тако је Ђорђе  растао у земљи где је Христос живео и проповедао. Уз добру и побожну мајку, израстао је у правог хришћанина, чије срце није било ни хладно ни млачно, већ је пламтело огњеном љубављу према Христу. Ступио је у војску. Ђорђе је био изванредно леп, висок и стасит, а одликовала га је племенитост, поштење и храброст, па је већ у двадесетој години стигао до части трибуна и „Као такав беше на служби при цару Диоклецијану (еп. Николај).“ Кад је цар Диоклецијан, који се све време своје владавине борио против хришћана и ужасно их прогонио и убијао, отпочео још један од својих крвавих похода на хришћане, Ђорђе је дошао пред цара и јавно, пред царем и свима осталима, рекао је да је он хришћанин. Цар је био ван себе од беса и одмах је наредио да Ђорђа баце у тамницу. Наредио је да га ставе на најстрашније муке, која само ум помрачен Сатаном, може да…

Томина недеља је прва недеља после Васкрса. Назива се још и Недеља Антипасхе, Бела недеља. Новом недељом се назива, јер почетак свих недеља почиње од ње, јер после Васкрса први пут понавља и као да обнавља велики празник Васкрсења. Посвећена је Светом апостолу Томи, и његовом неверству у Христово Васкрсење.Тог дана је апостол Тома своје неверје заменио вером. Сумње апостола Томе је уклонио сам Господ, ушавши кроз затворена врата у просторију у којој су се налазили апостоли окупљени на молитву, рекавши Томи да опипа Његове ране. Након тога, апостол Тома је узвикнуо: “Господ мој и Бог мој!”У богослужењу Томине недеље, поред главне теме о уверењу апостола Томе у Васкрсење Христово, спомиње се и славни силазак Исуса Христа у Ад (величаније), где је умрлима објавио Своју победу над грехом и смрћу и Своје вечно прослављење (1. Пт 3, 18-19). Поредак службе тога дана, као и њен садржај, није обичан, васкрсан. Ово као да је поредак једнога од дванаест празника, само без паримеја, али са литијом, са певањем нарочитих стихира које описују догађај који се празнује.Од Томине недеље се опет врше молитве за умрле, након прекида унутар периода који је почео од Лазареве суботе. Из овог периода забране су изузети четрдесетодневни парастоси, сагласно прописима Типика. На дан после Томине недеље, у Побусани понедељак, служе се парастоси на гробљима, чиме живи као да честитају својим упокојеним сродницима и ближњима радосни празник Васкрсења Христовог. На парастосима и сахранама на гробљу све до оданија Васкрса уместо “Свјатиј Боже” пева се “Христос воскресе”.

Трећег дана Васкрса, у уторак 26. априла 2022. године, са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, Његово Преосвештенство Епископ марчански Г. Сава, викар Патријарха српског, служио је свету архијерејску Литургију у цркви Светог Јована Владимира у београдском насељу Медаковић. Епископу Сави саслуживало је братство храма уз молитвено учешће верног народа.Након прочитаног Светог Јеванђеља Преосвећени Епископ се верном народу обратио архипастирском беседом у којој је на почетку објашњавајући данашње Јеванђеље рекао да је сам догађај Васкрсења Христовог био несхватљив не само за обичане грађане, него ни апостоли нису разумели како Васкрсну онај кога су сахранили. Догађај Васкрсења је и у најужем кругу Христових ученика уносио сумњу, неверицу, неповерење, можда чак и страх.Епископ Сава је рекао да је Господ својим ученицима оставио у наслеђе да сваки пут кад се сабирају у Његово има чине онако како је Он учинио на Тајној вечери. Место препознавања и сусрета са Господом јесте управо света евхаристија, то нам показује догађај са апостолима Луком и Клеопом, да они јесу били са Господом и да су га препознали тек у оном моменту кад су преломили хлеб, када су се причестили од истога хлеба. Ово нам говори да је Господ увек и свагда наш сапутник, сапутник у нашем животу и да веома често баш као и ова двојица апостола ни нама није јасно или га не препознајемо, не примећујемо или су нам животне околности такве да не желимо да га приметимо јер је нашој савести лакше ако мислимо да нас Господ не види, наводи Епископ Сава и додаје…

Васкрс – хришћанска Пасха (грч: Χριστιανικό Πάσχα) – највећи хришћански празник, дан који Црква слави као централни догађај Христове победе над смрћу. Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ хришћанства: „А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна је и вера наша“ (1 Кор 15,14), тј. сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког хришћанина, ниче из тог најважнијег Христовог дела. На истини да је Христос Васкрсао заснива се и нада хришћана у сопствено васкрсење: „јер као што у Адаму сви умиру, тако ћe и у Христу сви оживети“ (1 Кор 15,22).Дакле, Васкрс је врхунац хришћанске црквене године, празник над празницима, јер на тај велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Светог Јована Крститеља. Васкрс се зове и Пасха, по угледу на старозаветни празник који су Јевреји светковали у пролеће, у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства. У том смислу, Васкрс је хришћанска Пасха која означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вечни небески живот.Пошто је Христово Васкрсење било у недељу, тога дана ћe се хришћани сећати и славити своје ослобођење од греха и смрти. Тога дана је новозаветни празник Васкрс, а на тај дан Црква пева: „Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему.“Васкрс је покретан празник, који се увек везује само за дан недељни, и може пасти у размаку од 35 дана, од 22. марта до 25. априла. Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а црквене…

У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.Литургију Светог Василија Великог у нашем храму служио је протојереј-ставрофор Ристо перић, а саслуживали су му ђакони Мирослав Митровић и Милојко Топаловић. Велики број парохијана и верног народа узело је учешће у Светој Литургији.