Догађаји

Вазнесење Господње се празнује у четрдесети дан после Васкрса, тачније у четвртак шесте недеље после празника Христовог Васкрсења.  Према речима преподобног Јустина Ћелијског „узневши се на Небо са телом човечјим, Господ је показао да смо ми људи врло важна бића у овоме свету, да нас је Господ створио са једним бескрајно озбиљним циљем, да се и сами узнесемо на Небо и живимо с десне стране Бога Оца, где је Господ Христос и сео са телом људским, са телом човечјимˮ. Свету Литургију у нашем храму служио је старешина храма протонамесник Милан Марич, а саслуживали су му протонамесник Игор Лукић и ђакони Милојко Топаловић и Душан Тодоровић.

Васкрс – хришћанска Пасха (грч: Χριστιανικό Πάσχα) – највећи хришћански празник, дан који Црква слави као централни догађај Христове победе над смрћу. Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ хришћанства: „А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна је и вера наша“ (1 Кор 15,14), тј. сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког хришћанина, ниче из тог најважнијег Христовог дела. На истини да је Христос Васкрсао заснива се и нада хришћана у сопствено васкрсење: „јер као што у Адаму сви умиру, тако ћe и у Христу сви оживети“ (1 Кор 15,22).Поноћну Васкршњу Литургију служио је старешина храма протонамесник Милан Марић, а саслуживали су му протојереји Ђорђе Кнежевић, Ристо Перић и ђакон Милојко Топаловић. Јутарња Васкршња Литургија Јутарњу Васкршњу Литургију служио је протонамесник Игор Лукић, а саслуживали су му јереј Ђорђе Љубинковић, протођакон Томислав Милановић и ђакон Душан Тодоровић.

У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.Литургију Светог Василија Великог у нашем храму служио је протојереј-ставрофор Ђорђе Кнежевић, а саслуживали су му протонамесник Игор Лукић и ђакони Милојко Топаловић и Душан Тодоровић. Велики број парохијана и верног народа узело је учешће у Светој Литургији.

Вечерња служба са изношењем плаштанице На Велики петак Црква је све моменте свештених догађаја спасења света означила богослужењем. Време хватања Спаситеља у Гетсиманском врту и осуду Његову од архијереја и старешина на страдање и смрт – богослужењем јутрења, време вођења Спаситеља на суд ка Пилату – богослужењем првог часа, време осуде Господа на суду код Пилата – богуслужењем трећег часа, време крсних страдања Христа – шестим часом, а скидање тела Христовог са крста – вечерњом (на вечерњу износи се плаштаница на средину храма, ради поклоњења мртвом Господу, на њој представљеном). Часови на Велики петак свршавају се овим редом: први, трећи, шести, девети и зову се царски часови – јер су византијски цареви увек присуствовали на овим часовима у цркви, а после њих је бивало многољетије царевима. Јутрење са статијама