Догађаји

Субота уочи празника Цвети (који увек падају у шесту недељу Часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара, и на улазак Христов у Јерусалим, где су га деца свечано дочекала и поздравила. Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови ластари, тек олистали. Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе. Овај празник је искључиво празник деце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену, цркви, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила. Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.На Врбицу се увек држала литија изван храма, тј. у Суботу Лазареву после подне. Сведочанстава о Врбици имамо већ крајем IV века, од Силвије Аквитанке, која је описала богослужење Јерусалимске цркве тога времена. У литији су учествовали, као и данас, одрасли и деца носећи у рукама гранчице маслина и палми. У крајевима где нема маслина и палми носе се граничице врбе. Зато се ова литија и назива Врбицом. Гранчице врба освећују се посебном молитвом и кропљењем освећеном водом на Цвети, на јутрењу, и деле се вернима, који их чувају током године за славском иконом.

Благовести – то је празник када светкујемо долазак Архангела Гаврила који је јавио Богородици благу вест да ће она зачети од Духа Светога (без мушкарца) и родити Сина Божијег као Сина Човечијег, са именом Исус Христос.Пресвета Дева Марија је пристала на то тек пошто је проверила Архангела. Јер она се тајно заветовала Богу да ће увек бити девојка, а то је знао само Бог, њен тобожњи муж Јосиф и она сама. Она је знала из Библије да се и ђаво може јавити у облику светлог Ангела. Зато није била лаковерна, као наша прамати Ева.На празник Благовести, Богородица је својом послушношћу Богу исправила Евин грех непослушности. Ева је употребила своју слободу на зло и на радост ђавола, а Богородица је употребила своју слободу на свету службу Богу и смирено ускликнула “Ево слушкиње Господње, нека ми буде по твојој речи!” Благовести се празнују 25. марта по старом (7. априла по новом) календару.Свету Литургију у нашем храму служио је протонамесник Игор Лукић, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Ђорђе Кнежевић, протонамесник Милан Марић и ђакон Милојко Топаловић.

Ове седмице прослављамо Недељу Православља, недељу победе над свим оним лажним учењима које су различити јеретици покушавали да наметну, служећи се понекад и насиљем и различитим облицима репресије у циљу остварења својих циљева.Главна победа Цркве, које се сећамо у ове недеље, јесте победа над иконоборцима. Борба за очување икона у трајала је скоро два века и у тој борби Црква је претрпела велика страдања. Поред свирепих гоњења иконопоштаваоца, Црква је на крају изашла као победник. На Седмом васељенском сабору, одржаном 787. године у Никеји, је прецизно дефинисано поштовање икона, које није исто што и обожавање које припада само Богу. На Сабору је донет Орос (одлука) вере о иконама у основи којег је учење светог Јована Дамаскина о иконама. Част која се указује лику на икони преноси се на Прволик и онај ко се клања икони, клања се, заправо, личности на њој насликаној.Црква је, по речима једног знаметнитог теолога, Небо на земљи. Та тајна Цркве нам се открива на Светој Литургији која је икона Царства Небеског. Христос је својом жртвом отворио Небеса, учинио их поново доступним за људски род, тако да ми већ сада и овде можемо постати житељи Царства Божијег. То будуће Царство је свој налеши израз задобило на православним иконама, за чије поштовање су се борили Оци Седмог васељенског сабора које помињемо ове недеље. Икона је прозор у други свет, прозор у вечност и кроз њих нам се открива лепота будућег века.Свету Литургију у нашем храму служио је протонамесник Игор Лукић а саслуживали су му протојереј-ставрофор Ђорђе Кнежевић, протонамесник…

Данас наша Света Црква прославља празник Сретење Господњег, дан када је Пресвета Богородица донела Господа Исуса Христа у јерусалимски храм да Га посвети и себе очисти.Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: “Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој…” Још рече Симеон за Христа Младенца: “Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити” (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога.А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године…

Данас наша Света Црква прославља празник посвећен тројици највећих отаца, Светом Василију Великом, Светом Јовану Златоустом и Светом Григорију Богослову. Свету Литургију служио је протонамесник Игор Лукић, а саслуживали су му ђакони Милојко Топаловић и Душан Тодоровић.Светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар, Григорије Богослов 25. јануар и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар. А овај заједнички празник установљен је у XI веку за време цара Алексија Комнена. Једном наста однекуда распра у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоуста због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере. И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но промислом Божјим овај спор би решен на корист цркве и на још већу славу тројице светитеља.