Догађаји

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је на светом евхаристијском сабрању на празник и храмовну славу Светог мученика Јована Владимира, Кнеза српског, 4. јуна 2024. године.Предстојатељу Српске Православне Цркве су саслуживали: архимандрит Пајсије, изабрани Епископ диоклијски; архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода; протојереји-ставрофори Бранко Топаловић, Јован Благојевић и Ристо Перић; протојереји Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског, и Драган Шовљански; протонамесници Милан Марић и Игор Лукић; јереј Игор Грачун; као и протођакони Драган Радић, Радомир Врућинић, Милојко Топаловић и Душан Тодоровић. Обраћајући се сабранима беседом, Његова Светост је рекао да нам Господ доноси спасење. Дошао је да нас спасе, да нам дарује живот вечни, да овај живот на земљи учини смисленим, не да нас учини срећнима у смислу уживања у комфору и благодетима овог пролазног света, него да садржај комфорног живота, али и живота који није комфоран, да благодати овог света учини смисленим. Основно питање за свакога од нас није да ли смо срећни, него да ли наш живот има смисла, ако има смисла, онда смо испуњени, онда смо радосни, а онда имамо истинску и праву срећу.Тамо где је Господ, ту се јасно види како ствари стоје. И зато, свет не може да поднесе Христа, али и Његову Цркву, зато многи и међу нама и у нашем друштву, и у нашој држави, када их слушате, не можете да верујете, питате се зашто толики гнев, мржњу и агресију пројављују у односу на Цркву, у односу на нас који се молимо за њих, којим им не узвраћамо мером за мером,…

Васкрс – хришћанска Пасха (грч: Χριστιανικό Πάσχα) – највећи хришћански празник, дан који Црква слави као централни догађај Христове победе над смрћу. Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ хришћанства: „А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна је и вера наша“ (1 Кор 15,14), тј. сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког хришћанина, ниче из тог најважнијег Христовог дела. На истини да је Христос Васкрсао заснива се и нада хришћана у сопствено васкрсење: „јер као што у Адаму сви умиру, тако ћe и у Христу сви оживети“ (1 Кор 15,22).Поноћну Васкршњу Литургију служио је старешина храма протонамесник Милан Марић, а саслуживали су му јереј Мирослав Васић и ђакон Милојко Топаловић. Јутарњу Васкршњу Литургију служио је протонамесник Игор Лукић, а саслуживали су му јереј Ђорђе Љубинковић и ђакон Душан Тодоровић.

У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.Литургију Светог Василија Великог у нашем храму служио је јереј Ђорђе Љубинковић, а саслуживали су му протонамесник Игор Лукић и ђакони Милојко Топаловић и Душан Тодоровић. Велики број парохијана и верног народа узело је учешће у Светој Литургији.

Вечерња служба са изношењем плаштанице На Велики петак Црква је све моменте свештених догађаја спасења света означила богослужењем. Време хватања Спаситеља у Гетсиманском врту и осуду Његову од архијереја и старешина на страдање и смрт – богослужењем јутрења, време вођења Спаситеља на суд ка Пилату – богослужењем првог часа, време осуде Господа на суду код Пилата – богуслужењем трећег часа, време крсних страдања Христа – шестим часом, а скидање тела Христовог са крста – вечерњом (на вечерњу износи се плаштаница на средину храма, ради поклоњења мртвом Господу, на њој представљеном). Часови на Велики петак свршавају се овим редом: први, трећи, шести, девети и зову се царски часови – јер су византијски цареви увек присуствовали на овим часовима у цркви, а после њих је бивало многољетије царевима. Јутрење са статијама

Страсна Јевађеља (грчки: Δώδεκα Ευαγγελίων – Дванаест Јеванђеља) – Ова јеванђеља излажу садржину страдања Христових – зато се и зову страсна; у питању су Христове страсти, то јест страдања. Има 12 страсних Јеванђеља према броју сати ноћи. Одломци ο Христовом страдању узети из сва четири Јеванђеља и распоређени за читање, а између одломака иду антифони – песме које за овај празник имају велику садржајну сличност с текстовима Јеванђеља. Читају се на јутрењу Великог петка, и она, заједно са антифонима који се певају, треба да верне мотивишу да целу ноћ проведу у молитви – како би се усличили Апостолима, који су са својим Учитељем провели ноћ у Гетсиманском врту. Припев који претходи и следи читању Јеванђеља, није редован, него посебан и садржајно је сагласан и дану и текстовима ο страдању Христовом; он гласи: “Слава дуготрпљењу Твоме, Господе”. Њихов избор и употреба за овај дан потиче из раних векова. Свети Јован Златоусти говори ο њима као одређеном појму и пракси за Велики петак, односно Велики четвртак навече.