Догађаји

У петак на празник Светог великомученика Димитрија – Митровдан, у нашем храму Свету Архијерејску Литургију служио је епископ моравички Тихон, викар Његове Светости Патријарха српског Порфирија. Саслуживали су му свештеници и ђакони нашег храма.Овај славни и чудотворни светитељ роди се у граду Солуну од родитеља благородних и благочестивих. Измољен од Бога од бездетних родитеља Димитрије беше јединац син њихов, због чега би с великом пажњом однегован и васпитан. Његов отац беше војвода Солунски; па кад му отац умре, цар постави Димитрија за војводу на место оца. Поставивши га за војводу христоборни цар Максимијан нарочито му препоручи да гони и истребљује хришћане у Солуну. Но Димитрије не само не послуша цара него, напротив, јавно исповедаше и проповедаше Христа Господа у граду Солуну. Чувши то цар веома се огорчи на Димитрија, па када се једном враћаше из рата против Сармата, цар Максимијан сврати у Солун нарочито, да ствар испита. Призва, дакле, цар Димитрија војводу и испитиваше га о вери. Димитрије јавно пред царем призна да је хришћанин, и уз то још изобличи царево идолопоклонство. Разјарени цар баци Димитрија у тамницу. Знајући шта га чека Димитрије уручи све своје имање своме верноме послушнику Лупу, да разда сиротињи, и оде у тамницу весео, што му предстојаше страдање за Христа Господа. У тамници му се јави ангел божји и рече му: „мир ти, страдалче Христов, мужај се и крепи се!” После неколико дана посла цар војнике у тамницу да убију Димитрија. Војници нађоше светитеља Божјег на молитви, и избодоше га копљем. Тело његово узеше хришћани потајно и…

Данас, Православна црква слави подизање, уздизање или како би се то рекло на старом српском језику Воздвижење Часног Крста или у нашем народу познат као Крстовдан. Црква данас слави успомену на један догађај из историје хришћанства. Наиме,  једном приликом мајка цара Константина, Јелена, обилазећи Свету земљу у којој је живео Господ Исус Христос, данашњи Израел, хтела је да нађе Крст на којем је разапет Исус. Један старац по имену Јуда, једини је знао место где се налази Крст. И заиста, на Голготи, месту страдања Христовог, нашли су три Крста. Који је крст Христов, то су сазнали када је оживео један мртвац. Пронађен Христов Крст је свечано уздигнут од стране Јерусалимског патријарха пред сабраним народом да га сви виде.Свету Литургију у нашем храму служио је јереј Ђорђе Љубинковић, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Ристо Перић, протонамесници Милан Марић и Игор Лукић и ђакон Душан Тодоровић.

Усековање је назив празника који означава крај земаљског живота Светог Јована Претече и Крститеља Господњег. Тог дана Светом Јовану је одсечена глава ни због чега другог већ због искрености. Наиме, рекао је цару Ироду: „Не можеш ти имати жену брата свога“ (Мк.6,18), јер се Ирод био оженио Иродијадом, женом свог брата Филипа који је још увек био жив. Да ствар буде гора, Иродијада је била кћи Иродовог полубрата Аристовула, што значи да му је била братаница. Ово његово родоскрнављење је изазвало велико негодовање, саблазан, осуду и немир у народу али нико није смео било шта да каже, сви су се бојали за свој живот. Међутим, Свети Јован не бојећи се икога, јавно је осудио овај Иродов поступак, јер је Ирод, као владар, био јавна личност, односно неко ко служи као узор свима који су тада живели у Галилеји којом је владао. Због ове искрености навукао је гнев Иродијадин на себе и био је утамничен. Иродијада, бесна на Светог Јована што је јавно упро прст у њу и изнео њен грех пред свима, тражила је повод и начин да га убије. На крају је то и успела.Повест о томе како је Свети Јован убијен је свакако свима позната, али једна од порука овог догађаја се често занемарује. Искреност се најчешће не прашта. Тако је било и тако ће вероватно бити до краја света. Ирод и Иродијада су сигурно о себи мислили све најлепше, и без обзира на старшан грех родоскрнављења у којем су живели, нико није смео да их увери у…

Данас 28. августа, наша Света Црква прославља велики празник Успење Пресвете Мајке Божје.Свету Литургију  у нашем храму служио је протонамесник Игор Лукић, а саслуживао су му протојереј-ставрофор Ђорђе Кнежевић, протонамесник Милан Марић и ђакон Душан Тодоровић. Отац Игор је произнео дивну беседу о самоме празнику, а затим је велики број парохијана приступио Светој Тајни Причешћа.Пресвета Дјева Марија, Богородица, посредница нашег спасења, поживела је још доста дуго после Вазнесења Сина свог. Док је умирао на крсту, Син њен, Исус Христос на чување ју је предао Светом Јовану Богослову. У његовом дому, на Сиону, живела је она у непрестаној молитви ишчекујући дан када ће отићи Сину свом. Често је походила сва она места која су подсећала на велике догађаје и велика дела Сина Њеног. Својим молитвама, саветима, кротошћу и трпељивошћу помагала је Она светим апостолима у ширењу Божје речи. Најдуже времена у молитви проводила је на Јелеонској Гори, молећи Бога да је што пре узме себи.И тако једном док се молила јави јој се архангел Гаврило и бловести јој да ће кроз три дана да се упокоји, нашта се Она веома обрадовала. Пожелела је да пре свог упокојења види још једном све апостоле и жеља јој би испуњена. Ношени крилима анђела и на облацима, скупише се сви апостоли да последњи пут заблагодаре овој Мајци над мајкама, Пресветој Богородици. Опростивши се од њих, Она предаде свој дух Богу. Ковчег са Њеним светим моштима уз пратњу мноштва хришћана пренели су у Гетсимански Врт, у гробницу родитеља Њених, Светих Јоакима и Ане. Док су га…

Данас 19.августа, наша Света Црква прославља празник када се Господ Христос на гори Тавору преобразио пред својим ученицима и тако њима показао славу своју.Свету Литургију и освећење рода виноградскога у нашем храму служио је протојереј-ставрофор Ђорђе Кнежевић, а саслуживали су му протонамесник Милан Марић и ђакон Милојко Топаловић.”Једнога дана, треће године Своје проповеди на земљи, Исус поведе апостоле Петра, Јакова и Јована и изађе с њима на гору Тавор да се моли Богу. Док се молио, Његово се лице измени и засија као сунце, а хаљине Његове постадоше сјајне и беле као снег. Тако се Он преобрази пред њима и показа део Своје божанске славе. Поред Христа указаше се Мојсије и Илија и разговараху с Њим о смрти која Га чека у Јерусалиму. Затим се спусти један сјајан облак и заклони их, “и гле, глас из облака говораше: ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи; њега слушајте.” (Мт. 17;5). Кад апостоли чуше глас Божји, уплашише се и падоше лицем на земљу. Исус им приђе, додирну их и рече:”устаните и не бојте се!” (Мт. 17;7) Кад подигоше очи, облака више није било. Видеше самога Исуса који је опет имао Свој обичан изглед. И сиђоше с горе. На гори Тавору, као и на реци Јордану три године раније, Бог Отац потврђује да је Исус Син Божји. Такође појављивање двојице старозаветних пророка, Мојсија и Илије, као Исусових слугу, разбија јеврејску заблуду да је Исус неки од пророка (Илија, Јеремија,…), већ се Он овим представља као Цар над пророцима. Овим је…