Догађаји

Трећа припремна недеља посвећена је причи о страшном суду. Наиме, пре свега у суботу месопусну посебно се сећамо свих упокојених хришћана. Како би лакше спознали тајну смрти, пред верне се износи један дан посвећен молитви за упокојене, подсећајући и нас на пролазност овоземаљског живота, али и важност молитвене бриге за упокојене. Свету Литургију у нашем храму служио је протонамесник Милан Марић, а саслуживао му је ђакон Милојко Топаловић. Еванђелска парабола о страшном суду и сва химнграфија у овај недељни дан казују нам о љубави и милосрђу Божијем према васцелој творевини, јер Господ жели да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Љубав представља суштину хришћанског етоса, а свако одсуство љубави одводи нас до греха и одпадања од Бога. Дакле, трећа степеница наше припреме за Велики пост је делатна љубав према свим људима. По благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија у недељу месопусну у Парохијском дому нашег храма органозована је акција добровољног давања крви. Акцији су се прикључили свештенство и парохијани овога храма. Сама акција је била јако успешна, скупљено је 51 јединица крви. Захваљујемо се и благодаримо свима на великом одзиву.

У недељи о блудном сину у нашем храму Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Ристо Перић, а саслуживали су му ђакони Мирослав Митровић и Милојко Топаловић. Отац Ристо је произнео беседу на Јеванђелску причу о блудном сину, а велики број верног народа и деце је потом приступило Светом Причешћу.

Данас наша Света Црква прославља празник Сретење Господњег, дан када је Пресвета Богородица донела Господа Исуса Христа у јерусалимски храм да Га посвети и себе очисти.Свету Литургију служио је протонамесник Игор Лукић, а саслуживали су му ђакони Мирослав Митровић и Милојко Топаловић. Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: “Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој…” Још рече Симеон за Христа Младенца: “Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити” (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела…