Догађаји

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 3. априла 2022. године светом архијерејском Литургијом у храму Светог Јована Владимира у насељу Медаковић. Саслуживали су протојереј- ставрофор Ристо Перић, протонамесници Милан Марић и Игор Лукић, јереји Зоран Деврња и Ђорђе Љубинковић и ђакони Драган Радић, Радомир Врућинић, Мирослав Митровић и Милојко Топаловић. Након произнесених одељака из Светога Писма, Патријарх Порфирије је беседио говорећи о значају вере и духовног усхођења уз лествицу врлине и јеванђелских вредности на које смо сви призвани. Патријарх српски је указао да је Господ чудо из данашње јеванђелске перикопе, учинио непосредно након свог чудесног преображења на таворској Гори. Поред тога, првојерарх Српске Цркве је подсетио да Преображени Господ након чуда на Таворској Гори силази у реалност овога света и времена, а из потребе да човека спасе и помилује.   “Пост и молитва су потребни да бисмо отворили своје духовне очи, да бисмо могли да будемо сарадници благодати Божјој, сарадници и сапутници у свему ономе што Господ чини за нас и за људски род. Пост има за циљ скромност, смирење и љубав у односу на Бога и односу на друге. Зато сам Господ каже да се постом и молитвом изгони свака демонска сила и нечистота, изгони се из нас и наших живота, а онда и око нас. Отуда сви они који минимизирају и релативизују пост, у најмању руку не знају шта говоре и наносе штету себи и другима”, рекао је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије у својој беседи изговореној након произнесених светописамских чтенија.

У суботу треће недеље Великога Поста, од давних времена, на средину цркве се износи крст, а четврта недеља Великога Поста која следи после тога назива се Крстопоклоном недељом. Знамо да је Велики пост припрема за Страсну седмицу, за дане у које се Црква сећа страдања, распећа и крсне смрти Исуса Христа. Изношење крста на Крстопоклону недељу има за циљ да нас опомене на крајњи циљ нашег интензивног и продубљеног хришћанског живота којим живимо у те великопосне дане. У вези са тим умесноје да се још једном присетимо места које Крст – као главни и узвишени символ Хришћанства – заузима у хришћанској вери. Тај символ има два – међусобно уско повезана – значења. Са једне стране, то је Крст Христов као онај одлучујући догађај којим се завршава земаљски живот и служење Господа Исуса Христа. То је прича о чудној и страшној људској мржњи према Ономе Који је све Своје учење усредсредио на заповест о љубави, Који је сву Своју проповед усредсредио на позив на самоодрицање и саможртвовање у име те љубави. Пилат – римски управитељ Јудеје – коме су привели ухапшеног, пребијеног и попљуваног Христа говори: “Овај човек никаква зла није учинио”. Међутим, то је изазвало само још бучније урлање руље: ” Распни Га, распни Га!”.На Крстопоклону недељу износи се крст на средину цркве: поклонимо се крсту, целивајмо га и сетимо се смисла Крста Христовог. Шта нам говори, на шта нас позива Крст Христов? Да се сетимо Крста као избора. Избора од кога зависи све у свету и без кога је…

Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Стефан, викар Патријарха српског, служио је у петак 18. марта Литургију пређеосвећених дарова у цркви Светог Јована Владимира у београдском насељу Медаковић. Епископу Стефану саслуживали су протонамесник Игор Лукић, јереј Ђорђе Љубинковић и ђакон Милојко Топаловић уз молитвено учешће многобројног народа Божјег. Епископ Стефан се сабраном верном народу Божијем обратио после Литургије пређеосвећених дарова похваливши литургијску заједницу која се сабрала због Светог Причешћа и сједињења са Господом. Преосвећени је истакао да иако никада нисмо достојни на прави начин да се сјединимо са Господом, наше је да се трудимо и усавршавамо у хришћанским врлинама и да уједно долазимо на света богослужења, да се исповедамо и да дубље разумемо покајање и исповест а онда ће сједињење са Господом бити јасније, здравије и спасоносније. Епископ Стефан је пренео и благослове Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, умоливши верни народ да се моли за нашег Патријарха, епископе, свештенство као и за своје ближње јер када тако чинимо онда ћемо боље разумети спасоносно Васкрсење Христово.

На самом почетку Часнога поста, у њену прву недељу, наша Света Црква Православна обележава успомену на једну од њених великих победа, или како рече један Божји угодник, не само на једну победу и једног победиоца, него на дугу бројаницу од победа и читаву восјку победилаца.Недеља Православља је победа Цркве као целине и Црква је тај победилац који се спомиње и прославља. Овога дана победе Цркве, сваке године се присећамо, да би се загрејали надом и јасно видели Онога Који се невидљиво за Цркву своју бори и толиким је победама овенчава. Стога, наша Света Црква првенствено слави Бога који је помогао да се сачува православна вера кроз многе векове, кроз велике борбе против разних и многобројних насилника и моћника овога света, као и против свих унутрашњих непријатеља. Црква је кроз векове увек била “војинствујућа”, стално се борила и бранила се, подносећи велике жртве и проливање невине крви, а и трпећи неописиве муке. У време многих и честих робовања, православље је трпело од спољних непријатеља, а у време мира и слободе – од унутрашњих. Нестајали су и пропадали многи њени непријатељи, али Црква није никад изгубила битку. Падале су многе главе хришћанских мученика, али Црква није остала никада обезглављена.Свету Литургију у нашем храму служио је протонамесник Игор Лукић, а саслуживали су му протојереј Марко Дабић из Западно-европске епархије ђакони Мирослав Митровић и Милојко Топаловић.

Учитељу премудрости, Даваоче разума, Изобличитељу немудрих и Заштитниче немоћних, утврди и уразуми срце моје Владико. Ти ми дајеш речи премудрости, Речи очева: Не забрани устима мојим да Те зову: Милостиви, смилуј се на мене палог. (кондак) Последња припремна недеља посвећена је спомену на Изгнање Адамово. У химнографији ове недеље спомиње се грехопад наших прародитеља Адама и Еве, чиме се појашњава неопходност подвига поста. Адам и Ева, нису одржали први пост, и пали кроз неуздржање и непослушност, а ми сада кроз добровољно примање подвига уздржања и послушности Цркви на себе, можемо да се подигнемо и повратимо рајско блаженство које су они изгубили. На Литургији се чита Еванђеље које нам сугерише да опраштамо сагрешења ближњима и да постимо не само да други виде него нашег очишћења ради. Свету Литургију у нашем храму служио је протонамесник Игор Лукић, а саслуживао му је ђакон Мирослав Митровић.После Свете Литургије у парохијском дому нашег храма организован је хуманитарни концерт музичког ансамбла “Фенечких бисера”, а све у циљу прикупљања помоћи за куповину музичких инструмената за Музичку школу “Стеван Мокрањац”, у Лапљем селу, Грачаница на Косову и Метохији. Хвала свима који су присуствовали овом лепом догађају и помогли овај сјајан хуманитарни догађај. “НА ДАР СМО ДОБИЛИ, НА ДАР И ДАЈМО”.