Догађаји

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао светом Литургијом у Недељу Отаца, која се у српском народу слави и као Оци у нашем храму. Том приликом, Светејши Патријарх је рукоположио ђакона Милојка Топаловића у чин свештеника.Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију су саслуживали: преосвећена господа епископи моравички Тихон и липљански Доситеј; протојереји-ставрофори Бранко Топаловић, Милојко Топаловић, Радич Радичевић и Божо Бакајлић; протојереј Војислав Костић; протонамесници Милан Марић и Игор Лукић; јереји Петар Бакајлић, Никола Мићаковић и Мирослав Митровић; новорукоположени јереј Милојко Топаловић; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; ђакони Василије Перић и Дражен Крагић.Недеља Отаца, коју српски род традиционално прославља и као празник Оци, сабрао је многобројне малишане који су се на крају богослужења у радости и љубави дружили са духовним Оцем свих православних Срба, Светејшим Патријархом г. Порфиријем, који деци и новорукоположеном свештенику том приликом упутио поуку:– Сви смо пре свега деца Божја, а свако опет унутар нашег поретка има свој дар, своју улогу и своје послушање, тј. своју шансу да из онога што му је дато потврди да је син или кћер Божја, да пројави, покаже, посведочи и потврди љубав према Богу и љубав према ближњим. Данас смо добили и новог свештеника, оца Милојка. Нека га Господ благослови и нека му да снаге да служи у Цркви Христовој, да води бригу о Дому Божјем, да његова служба буде у славу Божју и на спасење њему и свима нама.

Дана 04. децембра, када наша Света Црква прославља празник Ваведења Пресвете Богородице у нашем храму служена је Света Литургија којом је началствовао протонамесник Милан Марић, а саслуживали су му јереј Ђорђе Љубинковић протођакон Томислав Милановић и ђакони Милојко Топаловић и Душан Тодоровић.Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дева украшена царским благољепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божјој. За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше 15 степена. Родитељи дигоше Деву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац св. Јована Претече, и узевши је за руку уведе је не само у храм него у Святая святыхъ у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. Св. Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет” када је Деву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао…