У уторак 29. децембра 2020. године на празник Светог пророка Агеја и Свете Теофаније царице, у цркви Светога Јована Владимира служиће се заупокојена Света Литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем Патријарху српском Иринеју са почетком у 7:30ч. Братство храма
У петак, 20. новембра 2020. године у 7:07 часова у Војној ковид болници „Kарабурма“ у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић). О свим другим детаљима у вези са сахраном Његове Светости Патријарха јавност ће бити ускоро обавештена. Вечан му спомен и Царство Небеско! Дана 27. августа 1930. године благочестиве родитеље Здравка и Милијану Гавриловић из села Видове код Чачка – и са њима сав род српски – Господ је благословио рођењем мушког детета које је на крштењу добило име Мирослав. У родном селу завршио је основну школу, а после Гимназије у Чачку и Богословију у Призрену. Затим дипломира на Богословском факултету у Београду. По завршетку војне службе постављен је за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора октобра 1959. године у манастиру Раковици од стране Патријарха српског Германа прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. На дан Свете Петке исте године у цркви Ружици на Калемегдану је рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор службовао у Призренској богословији упућен је на постдипломске студије у Атину. За управника Монашке школе у манастиру Острогу постављен је 1969. године, одакле се враћа у Призрен на место ректора славне Богословије. Са те дужности је 1974. изабран за викара Патријарха српског са титулом Епископа моравичког. За Епископа нишког изабран је 1975. године. На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве 22. јануара 2010. године изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског.
Његова Сетост Патријарх српски г. Иринеј служио је 11. октобра 2020. године свету архијерејску Литургију у храму Светог Јована Владимира у Медаковићу. Саслуживали су архијерејски намесник београдски други протојереј-ставрофор Бранко Топаловић, парох храма Светог Саве јереј Драган Шовљански, парох храма Светог апостола Марка јереј Александар Лучић, протонамесник Игор Лукић, протођакон Стевица Рапајић и ђакони Мирослав Митровић и Милојко Топаловић. У току свете Литургије Његова Светост Патријарх је одликовао високим одликовањем орденом Светог краља Милутина добротворе г. Стевана Мицића и г. Жарка Ристића. Граматом Његове Светости одликовани су чланови Управе храма Светог Јована Владимира: г. Далибор Ђукић, дипломирани теолог и професор на Правном факултету на катедри за Црквено право; г. Милорад Пуцаревић, дипломирани машински инжењер; г. Владан Аксентијевић, директор логистике Анкора Нова; г. Андрија Бојанић, дипломирани политиколог за међународне послове и секретар за културу у Управи Града Београда; г. Владимир Ђорђевић, руководиоц јавног осветљења и енергетике Града Београда; г. Бојан Јаношевић, специјалиста интерне медицине. Због активног присуства у животу храма, труда и залагања као и пружања материјалне помоћи одликовани су г. Зоран Благојевић, прислужитељ при храму; г. Милош Медић, извођач радова на изградњи капеле; гђа Љубица Бошњак, архитекта и пројектант храма и капеле; гђа Александра Краговић, предузетник; г. Филип Кошанин, предузетник; г. Ђорђе и г. Славиша Ногоштић, предузетници; г. Саша Јоксимовић, предузетник; г. Славко Бошковић, предузетник; г. Дејан Тошић, грађевински инжењер; г. Петар Ковачев, инжењер електротехнике и рачунарства, После свете Литургије Његова Светост Патријарх је освештао новоизграђену капелу за паљење свећа у порти храма и том приликом захвалио свим добротворима који…
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј богослужиo je данас, 4. јуна, на празник Светог Јована Владимира, поводом храмовне славе. После Литургије, око храма је прошла славска Литија. Старешина, свештеник Милан Марић, и јереј Игор Лукић, одликовани достојанством протонамесника. Патријарх Иринеј је у празничној беседи истакао значај дела Светог Јована Владимира, првог српског краља, а затим се осврнуо на догађаје у Црној Гори истакавши да када дођемо пред лице Божије да нас Господ неће питати да ли смо ми Срби, Руси, Бугари него какви смо људи били, да ли смо Бога носили у себи и да ли смо ближњега видели као лице Божије. Извор текст: Радио Слово љубве