Догађаји

Данас 28. августа, наша Света Црква прославља велики празник Успење Пресвете Мајке Божје.Свету Литургију  у нашем храму служио је јереј Ђорђе Љубинковић, а саслуживао му је ђакон Милојко Топаловић. Отац Ђорђе је произнео дивну беседу о самоме празнику, а затим је велики број парохијана приступио Светој Тајни Причршћа. Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу: поштуј оца свога и матер своју, показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама Он се сети Матере Своје и показујући на апостола Јована рече јој: жено, ето ти сина! Потом рече Јовану: ето ти матере! И тако збринувши Своју Мајку Он издахну. Јован имаше дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу она много помагаше апостолима Сина свога. У главноме све време до смрти провела је она у Јерусалиму обилазећи честоона места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често походила Голготу, Витлејем и гору Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње се њена посета св. Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета св. Лазару четвородневном, епископу Кипарском, посета Св. Гори коју је она благословила, и бављење у Ефесу са св. Јованом за време великог гоњења хришћана у Јерусалиму. У својој старости она се често молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из овога света. Једном приликом јави јој се архангел Гаврил,…

Данас 19.августа, наша Света Црква прославља празник када се Господ Христос на гори Тавору преобразио пред својим ученицима и тако њима показао славу своју.Свету Литургију и освећење рода виноградскога у нашем храму служио је протонамесник Милан Марић, а саслуживали су ђакони Мирослав Митровић и Милојко Топаловић. Треће године Своје проповеди на земљи Господ наш Исус Христос, приближујући се добровољном страдању Свом ради спасења нашег поче казивати ученицима Својим да Њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и главара свештеничких и књижевника, и да ће Га убити (Мт. 16, 21). Он то поче говорити ученицима у околини Кесарије Филипове, када Га Петар исповеди као Сина Божјег рекавши: Ти си Христос, Син Бога живота (Мт. 16, 13.16). Спасове речи о страдању и смрти силно ожалостише ученике, особито апостола Петра, који стаде одвраћати Господа од тога, говорећи: Боже сачувај! то неће бити од тебе (Мт. 16, 22). Приметивши ожалошћеност Својих ученика и желећи да им је олакша, Господ обећа некима од њих показати славу Своју коју ће Он имати по страдању Свом, рекавши: Имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде Сина Човечијега где иде у царству своме (Мт. 16, 28). Након шест дана после тога Господ, праћен ученицима и мноштвом народа, крену из околине Кесарије Филипове у пределе Галилеје и стиже предвече до галилејске горе Тавор. Имајући обичај да се ноћу повлачи од својих ученика ради усамљене молитве Богу Оцу, Господ Исус, оставивши под гором народ и узевши са собом од ученика Својих…

Духови, Тројицa, Силазак Светог Духа на Апостоле, празник који представља рођендан хришћанске Цркве; а празнује се 50. дан после Васкрса, па се зато зове и Педесетница. После Христовог вазнесења ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи. Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено Матијом. На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се. Овај дан се сматра даном рођења Цркве Христове. Како су на празник Педесетнице Јевреји, значи и апостоли у ону Педесетницу, украшавали своје куће грањем, цвећем и травом подсећајући се на време кад су после ропства лутали са Мојсијем по пустињи и живели у колибама од грања и лишћа, и данас се на празник Силаска Светог Духа на апостоле православне цркве испуњавају травом и цвећем од кога се плету венчићи.На сам дан Педесетнице, на богослужењу се заједно са св. Литургијом одмах везује вечерње, које је посвећено Светом Духу и садржи мољење да се као на дан даровања Светог Духа апостолима у нама обнови благодат Светог Духа, ради укрепљења у богоугодном животу. Ова мољења, због усрдности, узносе се…

Данас наша Света Црква прославља празник Вазнесење Господа Исуса Христа или како је у народу познат као Спасовдан. Свету Литургију у нашем храму  служио је потонамесник Игор Лукић, а саслуживали су му протођакон Томислав Милановић и ђакон Милојко Топаловић. Пошто је распет на Крсту и сахрањен у гробници, након три дана Господ наш, Исус Христос васкрсе из мртвих и јави се својим ученицима, једанаесторици светих апостола. Са њима је провео 40. дана овде на земљи поучавајући их како да шире Његову веру и хришћанско учење. Када прође тих 40. дана, повео их је све са собом на Маслинску Гору и рекао им је: „Тако је писано, тако је требало бити, да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан и да се проповеда покајање у име Његово и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима, а ви сте сведоци свему томе. Јер је Јован крстио водом, а ви ћете крштавати Духом Светим, не дуго после ових дана. И гле, ја ћу послати обећање Оца Својега на Вас, а Ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у Силу са висине““ Овим речима Он заврши разговор са њима, благосиља их и поче да се уздиже на небо, а њих остави да сачекају силазак Духа Светога. Апостоли су стајали и немо гледали за Њим, док није сасвим ишчезао. Утом им се обратише Анђели Божји са речима: „Што стојите и гледате? Како сте видели да Господ одлази на небо, тако ће Он опет доћи да суди живима и мртвима и онда царству…

На празник Светог Јована Владимира 04. јуна 2021. године, у београдском насељу Медаковић прослављена је храмовна слава светом Литургијом на којој је началствовао архимандрит Серафим (Кужић) из манастира Рајиновац а саслуживали су му протојереј-ставрофор Бранко Топаловић архијерејски намесник београдски други, протојереј-ставрофор Јово Благојевић, протојереј Ненад Јовановић, протојереј Драган Шовљански, ђакони Мирослав Митровић и Милојко Топаловић У беседи коју је произнео на овом молитвеном сабрању, о. Серафим је подсетио да се свети Јован Владимир бранио „духовним мачем” јер “није пожелео да буде управитељ овога света, него је мислио на оно вечно и непролазно“, додавши да је свети Јован Владимир пострадао за Господа и примио од Њега велику награду. „Неће нас спасити ни злато ни сребро“ наглашава о. Серафим поучавајући да непрестано треба мислити на оно богатство које нам Бог дарује и које треба да задобијемо – благодат Духа Светога. Домаћин овогодишње славе био је г. Владан Аксентијевић, члан Управе храма, са породицом.