Догађаји

У Томину недељу, 23. априла 2023. године Свету Архијерејску Литургију у нашем храму служио је Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Алексеј, викар Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија.У надахнутој беседи, говорећи о Томиној недељи, Преосвећени Епископ је рекао да је то недеља која говори о једном догађају, где се проверава вера једног апостола који је показивао маловерје. То његово маловерје све нас краси, не само њега. Христос није осудио неверовање Томино. Наша вера је стално на испиту. Ми ако не верујемо Цркви која је чувар предања, чувар чуда Христових, онда и кад видимо и опипамо бојим се да ће наша сумња и даље трајати. И зато се говори, онај који не верује неће се спасити. Нека би Господ дао да кроз маловерје Томино, одсуство вере, нама дарује тврду веру, да верујемо и ако нисмо видели, и ако нисмо опипали. За ту нашу веру Господ ће нас наградити. Епископу Алексеју саслуживали су протојереј-ставрофор Ристо перић, протонамесници Милан Марић и Игор Лукић, јереј Ђорђе Љубинковић и ђакон Милојко Топаловић.

Васкрс – хришћанска Пасха (грч: Χριστιανικό Πάσχα) – највећи хришћански празник, дан који Црква слави као централни догађај Христове победе над смрћу. Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ хришћанства: „А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна је и вера наша“ (1 Кор 15,14), тј. сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког хришћанина, ниче из тог најважнијег Христовог дела. На истини да је Христос Васкрсао заснива се и нада хришћана у сопствено васкрсење: „јер као што у Адаму сви умиру, тако ћe и у Христу сви оживети“ (1 Кор 15,22).Поноћну Васкршњу Литургију служио је старешина храма протонамесник Милан Марић, а саслуживали су му јереј Ђорђе Љубинковић и ђакон Милојко Топаловић. Јутарњу Васкршњу Литургију служио је протојереј-ставрофор Ристо Перић, а саслуживали му протонамесник Игор Лукић

У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.Литургију Светог Василија Великог у нашем храму служио је протонамесник Игор Лукић, а саслуживао му је ђакон Милојко Топаловић. Велики број парохијана и верног народа узело је учешће у Светој Литургији.

Вечерња служба са изношењем плаштанице На Велики петак Црква је све моменте свештених догађаја спасења света означила богослужењем. Време хватања Спаситеља у Гетсиманском врту и осуду Његову од архијереја и старешина на страдање и смрт – богослужењем јутрења, време вођења Спаситеља на суд ка Пилату – богослужењем првог часа, време осуде Господа на суду код Пилата – богуслужењем трећег часа, време крсних страдања Христа – шестим часом, а скидање тела Христовог са крста – вечерњом (на вечерњу износи се плаштаница на средину храма, ради поклоњења мртвом Господу, на њој представљеном). Часови на Велики петак свршавају се овим редом: први, трећи, шести, девети и зову се царски часови – јер су византијски цареви увек присуствовали на овим часовима у цркви, а после њих је бивало многољетије царевима. Јутрење са статијама

Страсна Јевађеља (грчки: Δώδεκα Ευαγγελίων – Дванаест Јеванђеља) – Ова јеванђеља излажу садржину страдања Христових – зато се и зову страсна; у питању су Христове страсти, то јест страдања. Има 12 страсних Јеванђеља према броју сати ноћи. Одломци ο Христовом страдању узети из сва четири Јеванђеља и распоређени за читање, а између одломака иду антифони – песме које за овај празник имају велику садржајну сличност с текстовима Јеванђеља. Читају се на јутрењу Великог петка, и она, заједно са антифонима који се певају, треба да верне мотивишу да целу ноћ проведу у молитви – како би се усличили Апостолима, који су са својим Учитељем провели ноћ у Гетсиманском врту. Припев који претходи и следи читању Јеванђеља, није редован, него посебан и садржајно је сагласан и дану и текстовима ο страдању Христовом; он гласи: “Слава дуготрпљењу Твоме, Господе”. Њихов избор и употреба за овај дан потиче из раних векова. Свети Јован Златоусти говори ο њима као одређеном појму и пракси за Велики петак, односно Велики четвртак навече.