Благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја братство Храма Св. Јована Владимира организовало је одлазак у Бар, на освећење Саборног храма Светог Јована Владимира заказано за 25. септембра 2016-ог Лета Господњег. Главни организатор и вођа пута био је јереј Милан Марић, старешина наше цркве.
Његова Светост је благословио предложени програм путовања, који се милошћу Божјом у потпуности реализовао.
У петак 23. септембра у раним јутарњим часовима ходочасници (група од 50) су се сакупили у нашој цркви да би се сви заједно помолили Господу Богу за благословен пут. Свештеник Драган Шовљански, доскорашњи старешина наше цркве и вођа пута у Албанију на поклоњење моштима Светом Краљу, прочитао је молитве за пут и испратио о. Милана, ђакона Мирослава Митровић и све ходочаснике.
Прва дестинација била је Манастир Милешева, јасно и зашто! Да се узме благослов од Светога Саве. Манастирска црква је посвећена Вазнесењу Господњем. Ходочасници су целивали иконе, посебно и са великом љубављу се поклонили чувеној фресци Бели Анђео, која је милошћу Божјом најочуванија фреска из 13 века у том храму. Затим, љубазношћу домаћина изнета је Света руке нашег Равноапостолног Св. Саве и сви су уз молитве и благодарења целивали и тако узели благослов. Ходочасници су посетили и чувену милешевску ризницу. Драгоцени предмети изложени у милешевској ризници претстављају материјална сведочанства од 6. до 20. века. Приче које се преплићу о реликвијама и разноврсним предметима говоре о историјским догађајима, средњевековном животу монаха и мирјана, о култури литургијског живота, естетским начелима и уметничким изражавањима хришћанског стваралаштва. У ризници се могу наћи многа сведочанстава која указују на подручја у којима је боравио Свети Сава, местима где је утирао пут православља. Ризница пружа потрагу за идентитетом, лепотом, образовањем и чини посетиоца својеврсним чуварима сећања.
Следећи манастир на путу према Бару који су ходочасници посетили такође припада Епархији милешевској – Манастир Куманице, који се налази на самој граници Србије и Црне Горе. Манастирска црква је посвећена Светом Архангелу Гаврилу. Група се ту није дуго задржавала, само толико времена колико је било потребно да сви целивају иконе у овој светињи и да се мало освеже уз манастирско послужење.
У вечерњим сатима, око 20 сати, ходочасници стижу у Манастир Острог. Неколико ходочасника је остало на преноћишту у конаку доњег манастира, а остали су отишли „ближе“ Св. Василију Острошком Чудотворцу и ноћ провели на струњачама испред горњег манастира.
Суботњи дан је започео Светом литургијом која је служена у Горњем Острогу. Након Литургије ходочасници су целивали Свети кивот са моштима Светог Василија, положене у пећинску цркву посвећену Ваведењу Пресвете Богородице. Посетили су и цркву посвећену Часном крсту у којем су мошти ђакона Св. Василија Острошког, фотографисали се на највишим терасама поред лозе која је изникла из келије у којој се Светитељ упокојио. И док су се ходочасници окупљали како би кренули даље у Острошку светињу је дошао Његова Светост Патријарх јерусалимски и све Палестине г. Теофил III. Да напоменемо да је, у историји Црне Горе, ово прва посета Патријарха Светог града Јерусалима и све Палестине. У пратњи Блажењејшег г. Теофила III био је његов домаћин Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије. Како је Јерусалимска Патријаршија Мајка Црква свих Цркава, тај велики Божји благослов да се сусретну са Свјатјејшим Патријархом Теофилом наши ходочасници су искористили да узму благослов и сусрет овековече фотографисањем.
Испраћени благословима светитеља и високих црквених поглавара ходочасници су се упутили у још једну велику светињу на Цетиње, седиште Митрополије црногорско-приморске. У цркви посвећеној Рођењу Пресвете Богородице ходочаснике су „сачекале“ реликвије: кивот са моштима Светог Петра Цетињског, а на том кивоту у посебно израђеном, по физичкој величини, мањем кивоту рука Св. Јована Крститеља и део Часног Крста.
Сви ходочасници су прилазили и уз молитвене жеље и захвалност целивали Светиње. Након молитвеног сусрета са светитељима, нису се задржавали у даљем обиласку ризнице и разговора са монаштвом, већ су кренули даље, спуштајући се ка мору дошли до Будве.
Ту су свратили у Манастир Подмаине, посвећен Успењу Пресвете Богородице. Након целивања икона у гостопримници их је је примио игуман подмаинске светиње јеромонах Рафаило. Уз послужење и речи добродошлице, упутио им је низ поука и подарио свима књигу Живот Светог Саве од Св. Владике Николаја.
И у раним вечерњим сатима ходочасници су стигли у Бар. Заслепљени сјајем новога храма, отишли су до места за преноћиште, које су обезбедили домаћини, свештенство барске парохије. Након кратког одмора сви су са већ многобројним придошлицама и са других страна дошли у Храм Св. Јован Владимира. Најпре су целивали део мошти Светога Краља Јована Владимира, коју је као дар за освећење храма из Охрида донео Митрополит дебарско-кичевски Тимотеј.
Поред тог кивота био је изложен и крст Св. Јована Владимира, коју су донели чланови породице Андровић, вишевековни чувари ове реликвије. Затим је започела Свечана академији која је уприличена у славу освећења храма. Сви наши ходочасници су присуствовали академији и ватромету који је уприличен након програма. Храм је сијао и споља, и изнутра, сјајем светлости, која се могла, и може, видети само духовним очима.
Недеља 25. септембар. Ујутро у 8 сати започела је Света архијерејска литургија. Началствовао је, и Саборни храм Св. Јована Владимира освештао, Његово Блаженство Патријарх Јерусалима и све Палестине г. Теофил III, уз саслужење Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Његовог Блаженства Архиепископа Тиране и све Албаније г. Анастасија, Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована и представника свих помесних Православних Цркава, као и великог броја епископа и свештенства наше помесне цркве.
Наша црква је имала ту част да су саслуживали и о. Милан и ђакон Мирослав. Присуствовали су великодостојници и других цркава и верских заједница, јавне личности из политичког и културног живота Црне Горе и Србије. У храму и на платоу испред храма налазило се више хиљада православних верника који су молитвено присуствовали Светој архијерејској Литургији, међу којима су били и ходочасници из нашег храма. На крају Литургије Патријарх српски г. Иринеј уручио је Митрополиту Амфилохију икону Св. Јована Владимира, која је дар наше цркве из Београда новоосвећеној цркви у Бару.
Саборни Храм Св. Јована Владимира у Бару је други по величини православни храм на Балкану. Први је Храм Светога Саве у Београду.
Након послужења, које су парохијани у Бару приредили у изобиљу и за све присутне, ходочасници су кренули према Београду, испуњени Божјом благодаћу. Уз духовне песме и тропаре исказивали су благодарност светитељима и Господу Богу за сваки доживљени тренутак и сву благодат коју су понели. Око поноћи су стигли на место одакле су кренули, испред Храма Св. Јован Владимира у Београду.
О. Милан Марић се захваљује свим сапутницима на пристојном понашању, молитвености и смирености коју су показали, свештенству у Бару за гостопримство и љубав, монаштву у посећеним манастирима на срдачном дочеку. Посебно благодарност упућује возачу Зорану из Ваљева за сигурну и безбедну вожњу и помоћ при организацији путовања.
Слава и хвала Пресветој Тројици за све!
Молитвама Пресвете Богородице, Св. Јована Крститеља, Св. Јована Владимира, Св. Саве Српског, Св. Василија Острошког, Св. Петра Цетињског и силом Часнога Крста Господе Исусе Христе Сине Божији, помилуј нас!
Зорица Ковачев