О посту
Хришћанин је онај који држи Свети Пост. Свети Пост представља уздржање на првом мјесту од нечасних дјела, од нечасних мисли, од прљавих и гадних и отровних ријечи. То је хришћанин. Хришћанин је онај који дакле обогаћује себе добрим и благословеним врлинама а то је мир и љубав и мирење са ближњима, онај који је помирен са Богом и онај који је помирен са ближњима својим, онај који Бога поштује; што више Бога поштује то ће више имати поштовања према људима без обзира ко они били, без обзира коме народу они припадали, без обзира у ком времену ти људи живјели. Хришћанин поштује свакога човјека свако створење хришћанин поштује, биљку поштује, живинче поштује, све поштује зна да на свему постоји божански печат да је све запечаћено Божијим печатом и да све носи у себи дар Божији, и као такво треба бити поштовано. То је хришћанин. Хришћанин је онај који држи Свети Пост, дакле уздржава се од претјераних јела, од пијанства, и од свега онога што оптерећује људско тијело и што помрачује људску душу и тим постом душе и тијела он се припрема за велике празнике да их дочека са радошћу.
Светим Постом Бог открива срцу човековом да види тајне. Највидовитији људи на земљи су били испосници, узмите Св. Петра Цетињског, узмите пророка Боговица Илију великог испосника, узмите Мојсија законодавца. Четрдесет дана и ноћи је постио па му је онда Бог открио велике и свете тајне о свијету, о човјеку, о смислу људскога живота, открио му је оних десет Божијих заповијести на којима висе сви закони, сва законодавства земаљска, и до данас нема законодавства које није утемељно на десет Божијих заповијести, које је Мојсију открио Бог на Гори Синајској, ту велику и свету тајну људскога начина живота и људскога понашања.
Дакле, пост је велика и Света Тајна и призив, и само је онај хришћанин који пости. Друга жива бића не посте, која су бесловесна. Словесно биће ради здравља и душе и тијела држи се Свегога Поста нарочито оних светих постова које је Црква прописала. Хришћанин је онај који се преко поста на првом мјесту помири са Богом, па онда се помири кроз покајање са ближњима својим. Опрости њему Бог, а онда он прашта ближњима својим и кад се с Богом помири, и од њега прими опроштај и када се прими опроштај од ближњих својих, од укућана, од комшија, од рођака од пријатеља онда је хришћанин онај који прима Светињу Божију, са страхом Божијим, са вјером и љубављу се причешћује Тијела и Крви Господње, прима Велику Светињу, неизрециву Светињу, и примајући ту Светињу постаје једно са Богом и постаје једно и заједно са свима онима који су се причестили из исте Свете Чаше. /…/
Света Црква је зато установила свете постове да се преко њих вратимо себи, да олакшамо тијелу да би онда и душа била слободнија да ради Божији посао, Божије дјело, да би онда и човјек могао да изађе на дјело Божије, њега да дјела; да за Бога дјела ум и душа човјекова и руке човјекове, помисли и језик и уста. /…/
Добро је у дане свога Светога Поста да се замислимо над собом, да погледамо шта прима и шта гледа око наше; да видимо шта говори наш језик и наше усне, да видимо шта се то налази у нашем срцу, шта је то у нашем уму, чиме је наш ум испуњен. Да видимо чему служи наше тијело. Призвано је да буде сасуд и храм Духа Светога. Запитајмо се да ли је наше тијело храм Духа Светога, да ли је наш ум храм Духа Светога, да ли је наше срце обиталиште Божије, да ли се у њему Бог огледа, да ли наше руке творе дјела Божија, да ли наше ноге ходе путевима Правде Божије, да ли је наша чула оградио Господ од свакога зла, да ли држимо стражу језику своме и да ли смо оградили усне своје од оговарања, од мржње, од препирке ипрезира? Свети Пост нас позива да се удубимо у себе, да размислимо осеби, да се подсјетимо на оно шта смо Богу обећали кад смо примили Свету тајну Крштења, да се подсјетимо на оно шта Бог хоће од нас, нашта нас је Бог призвао. Па, ако нијесмо пред Богом, у Богу, са Богом да клекнемо, да се покајемо, да се исповиједимо, да затражимо опроштај и од Бога и од људи, од ближњих својих. И да се Богу помолимо да нас поново изведе на свој пут, да нам поврати унутрашњи разум како би онда могли, њиме вођени и руковођени да ходимо путевима правде Божије и да свједочимо Христа Бога нашега, коме нека је слава хвала у вјекове вјекова. Амин
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије
Како и када постимо
У Цркви су установљени једнодневни и вишедневни постови.
Једнодневни постови
· Сваке среде и петка (осим у дане тзв. трапавих седмица)
· Зимски Крстовдан (18. јануар)
· Усековање главе Св. Јована Крститеља (11. септембар)
· Јесењи Крстовдан или Воздвижење Часног Крста Господњег (27. септембар)
Вишедневни постови
· Васкршњи пост (Велики, Часни, строги пост): траје 7 недјеља до Васкрса
· Петровски пост (Петро-Павловски, Апостолски пост): од Недјеље Свих Светих (прва недјеља након празника Духова) до Петровдана (12. јула), па може, у зависности од тога када пада Васкрс, трајати од 8 дана до 6 недјеља
· Богородични пост (Великогоспојински, Госпојински пост): 14 – 27. августа; пости се и на сам празник Успења Пресвете Богородице – Велике Госпојине (28. августа) ако падне у сриједу или петак
· Божићни пост: 40 дана, 28. новембра – 7. јануара
Када се не пости
· На дан Божића
· На Богојављење
· На дан Васкрса
· Средом и петком током трапавих седмица
Трапаве седмице:
· Седмица иза недеље о Митару и Фарисеју (погледати у православном календару за ту годину)
· Среда и петак Беле недеље, тј. седмице пред Васкршњи пост
· Целе Светле седмице, тј. недјеље по Васкрсу
· Среда и петак Духовске недеље, тј. седмице по Духовима Фарисеју (погледати у православном календару за ту годину)
· Од Божића до Богојављења (осим Крстовдана, 18. јануара), тј. 7 – 19. јануара
Разрешење од поста: односи се на болесне, труднице и дојиље, оне који из неког објективног разлога нису у могућности да то испоштују, али о томе човек не сме да одлучује сам, већ искључиво по благослову свог пароха, исповедника или духовника.
Детаљније се можете информисати о свим питањима везаним за пост код свог пароха или духовника.